ОДУЗИМАЊЕ ТУЂЕ ПОКРЕТНЕ СТВАРИ

Пресудом Основног суда у Пожеги К бр. 165/22 од 26.04.2023. године, „на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку“, окривљени A.A, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело тешка крађа из члана 204 став 2 у вези става 1 Кривичног законика. Истом пресудом је оштећена „Електродистрибуција Србије“ доо Београд, Електродистрибуција Ужице, на основу члана 258 став 3 ЗКП, упућена на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева. Такође, одлучено је да трошкови кривичног поступка, сходно члану 265 став 1 ЗКП, падају на терет буџетских средстава суда.

Жалбени наводи јавног тужиоца којима се првостепена пресуда оспорава у делу у коме је констатовано да се не може са сигурношћу утврдити да је окривљени лице које је извршило предметно кривично дело, те се указује да постоји узрочна веза између радњи окривљеног и наступеле последице, оцењени су као неосновани. Ово стога што је првостепени суд у образложењу побијане пресуде децидирано и концизно навео да из изведених доказа произилази да у објекту у коме је дошло до наводне неовлашћене потрошње нико, па ни окривљени, није боравио дужи временски период. Наиме, А.Б. и А.Ц, мајка и сестра окривљеног, су биле изричите и доследне у тврдњи да у кући нико није боравио почев од 2017. године, тј. од када се окривљени развео са бившом супругом, изузев кратког временског интервала у коме је боравило одређено лице из Ариља. Како су њихови искази поткрепљени исказима сведока А.Д. и А.Е. (који су се изјаснили да никога нису затекли код куће, док је сведок А.Е. навео да су од других лица сазнали да ту одавно нико не живи и да је власник отишао ван земље, тј. у Немачку), писаним доказима (првостепени суд је увидом у пасош окривљеног утврдио да је исти у периоду од 2020. до 2022. године често боравио у иностранству, док из копије визе издате од стране Републике Словачке на име окривљеног произилази да је она била издата све до 29.10.2022. године), као и чињеницом да јавни тужилац приликом спровођења истражних радњи, нити након подношења оптужбе окривљеног није пронашао на адреси у Пилатовићима, због чега је било одређено суђење у одсуству, да би се пре отпочињања главног претреса окривљени пронашао на адреси у Пожеги где живи као подстанар почев од 2022. године, тј. од повратка из иностранства, првостепени суд је правилно поступио када је истима поклонио веру и закључио да окривљени ни након повратка из иностранства није боравио у кући у којој је дошло до неовлашћеног прикључивања на електроенергетски систем.

Такође, када је реч о оцени каузалитета у конкретном случају, околност да је окривљени власник куће сама по себи није довољна за суд о кривици окривљеног, с обзиром да се предметно кривично дело може извршити само са директним умишљајем, а који субјективни супстрат, имајући у виду претходно наведено, на страни окривљеног није утврђен. Са тим у вези, како је окривљени годинама боравио ван куће у Пилатовићима, при чему се код окривљеног не може утврдити потребан интензитет свести и воље који би одговарао овом облику кривице, неосновани су жалбени наводи да је искључиво окривљени имао интереса за извршење предметног кривичног дела и да нико осим окривљеног није био у позицији да путем пресецања и оштећења доводног кабла који је провучен на доњи спрат куће изврши неовлашћено прикључење струје.