ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ НА УСЛОВНИ ОТПУСТ

Решењем Вишег суда у Јагодини Куо.бр. 60/23 од 30.11.2023. године, осуђени А.А, сада на издржавању казне затвора у КПЗ Ниш по пресуди Вишег суда у Јагодини К.бр. 25/20 од 01.03.2021. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју казну му се рачуна време проведено у притвору од 05.03.2019. године до 21.02.2020. године, пуштен је на условни отпуст, даном достављања предметног решења са клаузулом правноснажности КПЗ Ниш, под условом да до истека времена за које је казна изречена, односно до дана 09.11.2024. године, не изврши ново кривично дело Против наведеног решења, жалбу је благовремено изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Јагодини (јавни тужилац), због битних повреда одредаба кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу уважи жалбу, побијано решење укине и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање, или, да побијано решење преиначи, тако што ће одбити молбу браниоца осуђеног за пуштање на условни отпуст.

По оцени Апелационог суда, основано се жалбом јавног тужиоца суштински указује да су у конкретном случају изостали разлози о чињеницама које би оправдале становиште првостепеног суда да се осуђени тако поправио да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које му је казна изречена неће учинити ново кривично дело, с обзиром на то да се првостепени суд у образложењу ожалбеног решења при аргументацији овог става позива само на наведене доказе, тј. извештај Управе за извршење кривичних санкција, Казнено – поправни завод Ниш број 701-18-405-2023- 02/1 од 30.08.2023. године и изјашњење представника КПЗ Ниш на рочишту одржаном дана 30.11.2023. године, без навођења других околности које би оправдале овакву одлуку. Поред тога, потпуно су нејасни разлози првостепеног суда да је програм поступања у потпуности остварио своју сврху, с обзиром на то да се представник КПЗ Ниш изјаснио да је неопходно да прође 1/5 укупне казне како би окривљени напредовао до групе А2, која околност, по оцени овог суда, указује на то да би требало наставити са пеналним третманом како би се сврха истог у потпуности остварила. Такође, како би у предметној кривичноправној ствари била донета правилна и законита одлука, поред оцене испуњености услова кумулативно прописаних одредбом члана 46 став 1 КЗ, неопходна је правилна оцена околности посебно наведених у одредби члана 567 став 1 ЗКП, и то процене ризика осуђеног, успешности у извршавању програма поступања, раније осуђиваности, животних околности, као и очекиваног деловања условног отпуста на осуђеног.

Са тим у вези, Апелациони суд налази да, у конкретном случају, и поред испуњења формалног услова (да је осуђени издржао две трећине казне), нису довољни и јасни разлози првостепеног суда да су испуњени сви законом прописани услови за усвајање поднете молбе за условни отпуст, предвиђени одредбом члана 46 КЗ и члана 567 ЗКП, па је, по оцени овог суда, за сада преурањен закључак првостепеног суда да се осуђени тако поправио да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна, односно до дана 09.11.2024. године, неће учинити ново кривично дело, те је побијано решење морало бити укинуто и предмет упућен првостепеном суду на поновно одлучивање.