ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ПРИВРЕМЕНО СПРЕЧАВАЈУ ВОЂЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Решењем Вишег суда у Јагодини К.бр. 27/22 од 22.05.2023. године, на основу члана 416 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку (ЗКП), одбачена је оптужница ВЈТ Јагодина Кт.бр. 146/10 од 16.05.2012. године, према окривљеном A.A, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, при чему је одређено да ће се поступак, сходно члану 417 став 1 тачка 2 ЗКП, наставити на захтев овлашћеног тужиоца.

У изјављеној жалби, јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Јагодини указује да је одлука Вишег суда у Јагодини преурањена, те да је суд, након подношења захтева за добијање накнадне сагласности за вођење поступка према окривљеном у овој кривичноправној ствари, могао да настави поступак према окривљеном до изјашњења иностраног органа, тј. до добијања сагласности за вођење поступка Код овако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак првостепеног суда, с обзиром да се окривљени А.А. није одрекао права специјалности, задржавајући право да му се не суди за кривично дело које није обухваћено дозволом о екстрадицији, да наведена околност привремено спречава кривично гоњење окривљеног у наведеном кривичном поступку.

Са тим у вези, правилно је првостепени суд применио одредбе материјалног права, најпре, одредбу члана 38 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, којом је, између осталог, прописано да се против окривљеног лица, уколико буде изручено, може покренути кривични поступак или извршити кривична санкција само за кривично дело за које је изручење одобрено, осим ако се тог права одрекло, а страна држава није поставила такав услов. Потом, одредбу члана 14 Европске конвенције о екстрадицији, којом је прописано да издато лице неће бити гоњено, суђено или лишено слободе ради извршења казне или мере безбедности, нити подвргнуто било каквом другом облику ограничења личне слободе за било које дело учињено пре предаје, а које није предмет издавања, изузев у случају ако страна држава која га је изручила на то пристане. У том смислу, правилно је првостепени суд поступио када се молбом обратио надлежним органима СР Немачке ради добијања накнадне сагласности за вођење кривичног поступка у овом предмету. Ово стога што се окривљени није одрекао права специјалности, тј. није пристао да му се суди за дело због кога није екстрадиран, нити је страна држава која га је изручила пристала да се води поступак за кривично дело које није обухваћено дозволом о екстрадицији.

Како је одредбом члана 416 став 1 тачка 2 ЗКП, поред осталог, прописано да ће веће у току или по завршетку главног претреса решењем одбацити оптужницу ако утврди да су се појавиле друге околности које привремено спречавају вођење кривичног поступка, то је правилно поступио првостепени суд када је применом наведене одредбе одбацио оптужницу у предметном поступку. Наиме, околност да се окривљени A.A. није одрекао права специјалности, задржавајући право да му се не суди за кривично дело које није обухваћено дозволом о екстрадицији, по налажењу Апелационог суда може се подвести под друге околности које привремено спречавају вођење кривичног поступка. С обзиром да није извесно да ли ће и када надлежни органи СР Немачке доставити тражену сагласност, не би било целисходно наставити вођење предметног поступка у ситуацији када је законодавац експлицитно прописао да се оптужница има одбацити у ситуацији када постоје друге околности које привремено спречавају вођење кривичног поступка, са могућношћу да се поступак настави када ови разлози престану.