СПАЈАЊЕ КАЗНИ

Пресудом Основног суда у Крагујевцу Кв.бр. 528/22 од 01.11.2022. године, усвојен је захтев ОЈТ у Крагујевцу од 24.06.2022. године, па су преиначене у погледу одлуке о казни следеће правноснажне пресуде: пресуда Основног суда у Крагујевцу К-984/19 од 15.07.2021. године, којом је осуђени оглашен кривим због кривичног дела прогањање из члана 138а став 1 тачке 1, 2 и 5 Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју му је урачунато време проведено у задржавању од 21.06.2019. године до 22.06.2019. године, као и пресуда Основног суда у Крагујевцу К-1088/19 од 20.01.2020. године, којом је осуђени оглашен кривим због кривичних дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 КЗ и неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, у просторијама у којима станује, уз примену електронског надзора, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 16.08.2019. године до 13.09.2019. године, тако што је осуђени, применом одредаба члана 60 став 2 тачка 2 КЗ, члана 62 став 1 КЗ, члана 552 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку (ЗКП) и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, коју ће издржавати у заводу за извршење кривичних санкција, у коју му се урачунава време проведено у задржавању од 21.06.2019. године до 22.06.2019. године по пресуди Основног суда у Крагујевцу К-984/19 од 15.07.2021. године и време проведено у притвору од 16.08.2019. године до 13.09.2019. године по пресуди Основног суда у Крагујевцу К-1088/19 од 20.01.2020. године.

Бранилац је у жалби између осталог навео да су се кривични поступци који су исходовали осуђујућим пресудама, у једном тренутку, једновремено водили под различитим пословним бројевима, али да ОЈТ о томе није водио рачуна, те да се сада, када постоји могућност застаре једне од казни на које је окривљени осуђен, грубо крше његова основна људска права, јер се пресуде мењају на штету осуђеног у погледу кривичне санкције. Своје констатације бранилац је поткрепио наводима да су две кривичне санкције на које је окривљени првобитно осуђен свакако повољније за њега, јер би једну од њих издржавао у просторијама у којима станује, дакле у непеналним условима, док се нова јединствена казна у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци има издржавати само у пеналним условима, што је чини неповољнијом по осуђеног, чиме је, у смислу члана 439 став 1 тачка 3 ЗКП, повређен кривични закон на штету осуђеног.

Изнете жалбене наводе којима бранилац осуђеног указује да је одлуком о кривичној санкцији из члана 439 став 1 тачка 3 ЗКП повређен кривични закон на штету осуђеног, Апелациони суд је оценио као неосноване, с обзиром на то да је, у смислу одредбе члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП, дозвољено спајање казне затвора (члан 45 став 1 КЗ) и казне затвора коју осуђени, сходно члану 45 став 5 КЗ, треба да издржи на тај начин што не сме напуштати просторије у којима станује (тзв. „кућни затвор“) и изрицање јединствене казне по правилима за одмеравање казне за дела у стицају, јер су у питању истоврсне казне које након изрицања јединствене казне губе своју самосталност.