ВЕШТАЧЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОГ БРОЈИЛА

Пресудом Основног суда у Крагујевцу 9К-165/23 од 06.07.2023. године, оглашен је кривим окривљени А.А, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, за коју је одређено да ће се према окривљеном извршити по правноснажности пресуде у просторијама у којима окривљени станује, осим у случајевима прописаним законом којим се уређује извршење кривичних санкција, при чему је наведено да ће суд, уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, одредити да се остатак казне затвора има издржати у заводу за извршење кривичних санкција. Истом пресудом је оштећеном предузећу „ЕПС Дистрибуција“ ДОО Београд, огранак „Електродистрибуција“ Крагујевац досуђен имовинскоправни захтев у износу од 574.744,81 динара, па је окривљени обавезан да у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде оштећеном плати досуђени износ, под претњом принудног извршења, док је оштећени за остваривање имовиснкоправног захтева преко досуђеног износа упућен на парнични поступак. Такође, окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и то Основном суду у Крагујевцу на име паушала износ од 15.000,00 динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, али није обавезан да плати трошкове вештачења, јер су исти уплаћени унапред од стране окривљеног у току поступка.

У жалби окривљеног се истиче да је неправедно да се спорно бројило вештачи у „Електрошумадији“, јер се на тај начин доводи у питање објективност вештака и ствара велика могућност за злоупотребе, те да вештак није могао да обави метролошку експертизу, нити да утврди колико се дугује за струју, с обзиром да нема овлашћења у смислу Закона о метерологији, нити је вештак економско-финансијске струке, услед чега је било нужно да се бројило вештачи у Дирекцији за мере и драгоцене метале.

Овакви жалбени наводи су, по налажењу Апелационог суда, неосновани. Ово из разлога што се ванредни преглед мерила, у смислу Правилника о начину ванредног прегледа мерила („Службени гласник РС“, бр. 112/2017), обавља по захтеву заинтересованог лица и то од стране Дирекције за робе и драгоцене метале. Међутим, одредбом члана 4 Правилника је таксативно прописано шта ванредни преглед мерила обухвата и то: 1) визуелни преглед мерила ради утврђивања да ли је државни жиг важећи; 2) проверу функционалности мерила; 3) преглед и испитивање ради утврђивања усаглашености мерила са прописаним захтевима; као и 4) издавање извештаја о ванредном прегледу мерила. Но, у конкретном случају је донета наредба да се изврши вештачење на околности потрошње немерене електричне енергије и уметања страног предмета у мерило. У том смислу, правилно је поступио првостепени суд када је одредио вештачење као у побијаној пресуди, с обзиром на то да се радило се о околностима које нису обухваћене одредбом члана 4 Правилника, а на које је вештак електротехничке струке итекако компетентан да се изјасни, при чему су налаз и мишљење вештака, и по оцени овог суда, дати по правилима струке, стручно и аргументовано, а на основу писане документације и непосредним прегледом предметног бројила. Такође, неоснованост жалбених навода који се односе на објективност вештака и постојања великих могућности за злоупотребе, произилази из и из исказа вештака са главног претреса, који се децидирано изјаснио да је сасвим свеједно где вештак прегледа бројило, с обзиром на то да га он прегледа и испитује, док само дистрибуције поседују опрему за испитивање, која је потпуно иста у свим дистрибуцијама, те да је квалитет свуда исти, при чему све зависи од рада вештака. Осим тога, окривљени, изузев начелних приговора у погледу овлашћења вештака електротехничке струке А.Б. за вештачење у конкретном случају, не оспорава правилност његовог налаза и мишљења у погледу количине, односно вредности преузете немерене електичне енергије, те га је првостепени суд правилно у целости прихватио као веродостојан.