ОВЛАШЋЕНИ ТУЖИЛАЦ

Решењем Вишег суда у Јагодини Км.бр. 12/23 од 29.03.2023. године, према мал. A.A, изречена је васпитна мера појачани надзор од стране органа старатељства и одређено је да изречена васпитна мера не може трајати краће од шест месеци, нити дуже од две године, с тим што ће суд накнадно одлучити о њеном престанку, при чему је одређено да ће изречену васпитну меру спровести Градски центар за социјални рад у Јагодини. Наведеним решењем су према мал. A.A, изречене и посебне обавезе и то да редовно похађа школу и да се укључи у појединачни или групни третман у здравственој установи или саветовалишту, те да поступа по програмима рада који су за њега сачињени у тим установама, при чему је одређено да се васпитна мера изриче у трајању до једне године, с тим да ће суд док траје њено извршење, изменити или обуставити њено извршење, као и да, у случају неиспуњења посебне обавезе, иста, сходно члану 14 став 8 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, може бити замењена неком другом обавезом, односно другом васпитном мером. Такође, истим решењем су утврђени трошкови поступка мал. A.A, и то трошкови на име накнаде и награде за рад изабраног браниоца A.A, у укупном износу од 72.000,00 динара, који се имају исплатити из буџетских средстава, у року од 60 дана од дана правноснажности решења.

Жалбом браниоца мал. A.A, првостепено решење се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 7 и став 2 тачка 2 ЗКП, због повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 2 ЗКП, као и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП, тврдњом да у предметном случају није било места утврђивању да је мал. A.A. извршио кривично дело недозвољено коришћење туђег возила из члана 213 став 1 Кривичног законика (КЗ), јер није било овлашћеног тужиоца. У том смислу, бранилац је, наводећи одредбу члана 222 КЗ, из које произилази да сродник по крви у правој линији гоњење предузима по приватној тужби, закључио да у конкретном случају није било овлашћеног тужиоца, с обзиром на то да се власник возила A.Б, деда мал. A.A, није придружио кривичном гоњењу и није истакао имовинскоправни захтев.

Супротно жалбеним наводима, веће за малолетнике Апелационог суда у Крагујевцу налази да је јавни тужилац у конкретном случају био овлашћени тужилац. Наиме, одредбом члана 57 став 1 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица је прописано да се кривични поступак према малолетнику покреће за сва кривична дела само по захтеву јавног тужиоца за малолетнике који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих, док је ставом 2 истог члана прописано да се, за кривична дела за која се гони по предлогу или приватној тужби, поступак може покренути ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике у року предвиђеном чланом 53 ЗКП. С тим у вези, јавни тужилац, сходно члану 57 став 1 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, једини је овлашћени тужилац за покретање поступка према малолетницима, тј. искључена је могућност подношења приватне тужбе.

Из списа предмета произилази да је оштећени А.Б. дана 23.11.2022. године поднео кривичну пријаву против свог унука мал. А.А. по којој је покренут овај кривични поступак, с обзиром на то да се сведок-оштећени А.Б. децидирано изјаснио да му је унук, мал. А.А, критичном приликом украо аутомобил, па у ситуацији када је кривични поступак већ отпочео након подношења овог иницијалног акта, промена држања оштећеног у каснијим процесним фазама, манифестована у виду непридруживања кривичном гоњењу, односно неистицању имовинскоправног захтева, није од утицаја на постојање или непостојање оптужбе овлашћеног тужиоца, јер се оштећени на несумњив начин изјаснио да је вољан да се покрене предметни кривични поступак према његовом унуку, мал. А.Б. и то на тај начин што је цео догађај пријавио дана 23.11.2022. године у ПУ Јагодина.