ТРОСТЕПЕНОСТ ПРИЛИКОМ РЕШАВАЊА О ЖАЛБИ НА ОДЛУКУ О ПРИТВОРУ

Решењем Вишег суда у Краљеву Кв. 164/23 од 06.09.2023. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног A.A, изјављена на решење судије за претходни поступак Кпп. 18/23 од 31.08.2023. године.

Против наведеног решења жалбу су изјавили браниоци окривљеног A.A, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу укине побијано решење и врати га на поновно одлучивање или да исто преиначи тако што ће укинути меру притвора према окривљеном и заменити је блажом мером забрана напуштања стана са применом мере електронског надзора.

Имајући у виду да је одредбом члана 467 став 3 ЗКП прописано да о жалби против решења судије за претходни поступак одлучује веће истог суда (члан 21 став 4 ЗКП), ако овим закоником није другачије одређено, то произилази да је у конкретном случају одлука већа Вишег суда у Крагујевцу (члан 21 став 4 ЗКП) била једини закоником прописан редовни правни лек у погледу одлучивања по жалби изјављеној против решења Вишег суда у Краљеву Кв. 164/23 од 06.09.2023. године. С тим у вези, у образложењу побијаног решења је дата погрешна поука о правном средству, предвиђајући да се против истог може изјавити жалба Апелационом суду у Крагујевцу, и то у року од три дана од дана достављања решења. Ово стога што у ЗКП није предвиђена тростепеност у погледу одлучивања о решењима, при чему се ни на једном месту не помиње могућност изјављивања жалбе на решење већа (члан 21 став 4 ЗКП) донетог поводом жалбе изјављене на решење о притвору донетог од стране судије за претходни поступак, из чега произилази да предметна жалба, сходно члану 456 став 2 ЗКП, по закону није дозвољена.