УТВРЂИВАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ У СИТУАЦИЈИ КАДА ЈЕ ОШТЕЋЕНИ ПОДНЕО ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЕВ

Пресудом Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције КПО4 15/19 од 03.11.2022. године, окривљена A.A. оглашена је кривом да је извршила продужено кривично дело превара у служби из члана 363 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, за које је осуђена на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју казну јој је урачунато време проведено у притвору почев од 09.07.2018. године до 23.08.2018. године. Истом пресудом од окривљене је одузета имовинска корист у износу од 2.756.147,35 динара, те је иста обавезана да наведени износ уплати у корист буџета Републике Србије, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Окривљена је обавезана и да оштећенима плати на име имовинскоправног захтева и то: A.Б. износ од 36.608,91 динара, А.Ц. износ од 76.694,72 динара, А.Д. износ од 98.284,27 динара, А.Е. износ од 80.534,09 динара, А.Т. износ од 33.461,55 динара, А.М. износ од 122.413,64 динара, А.Н. износ од 9.145,17 динара, Б.А. износ од 19.556,64 динара, Б.Н. износ од 27.681,45 динара, Ц.Д. износ од 1.270,00 динара, Д.Р. износ од 11.296,25 динара, П.О. износ од 3.343,35 динара, Л.Ч. износ од 14.597,40 динара, С.А. износ од 17.010,00 динара, Д.А. износ од 1.594,44 динара, Ш.Ш. износ од 48.683,11 динара, Р.Р. износ од 6.297,22 динара, Р.Е. износ од 4.058,50 динара, Д.Ф. износ од 26.137,16 динара, Ј.Х. износ од 8.799,75 динара, као и М.Б. износ од 13.699,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Окривљена је обавезана и да плати Вишем јавном тужилаштву износ од 81.578,00 динара на име вештачења, као и суду трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини бити одлучено посебном одлуком, те паушал у износу од 5.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

По налажењу Апелационог суда, основани су жалбени наводи браниоца да је првостепени суд одлуку о одузимању имовинске користи учинио неразумљивом и противречном одлуци о имовинскоправном захтеву. Наиме, окривљена је побијаном пресудом обавезана да, на име одузете имовинске користи, у корист буџета Републике Србије уплати износ од 2.756.147,35 динара, а у коме је садржан и износ од 930.022,22 динара, за колико је окривљена, према налазу и мишљењу вештака, оштетила запослене раднике. Међутим, окривљена је ожалбеном пресудом обавезана и да, независно од износа који је на име одузете имовинске користи дужна да уплати на рачун буџета Републике Србије, оштећенима уплати износе који су ближе означени у пресуди и то на име имовинскоправног захтева. Из наведеног произилази да је износ који је окривљена обавезана да на име имовинскоправног захтева уплати оштећенима, заправо консумиран износом који је окривљена дужна да на име одузете имовинске користи уплати на рачун буџета Републике Србије.

Тако, првостепени суд је занемарио одредбу члана 538 став 3 ЗКП, којом је прописано да ће се, уколико је оштећени поднео имовинскоправни захтев чији предмет искључује одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом, имовинска корист утврђивати само у оном делу који није обухваћен имовинскоправним захтевом, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 и 3 ЗКП. С тим у вези, како је имовинскоправни захтев поднео само мањи број оштећених, то је првостепени суд требао да обавеже окривљену да им надокнади потраживани износ имовинскоправног захтева у висини која им припада, сходно документацији садржаној у списима предмета, док је окривљену требао да обавеже да на рачун буџета Републике Србије уплати разлику до износа од 2.756.147,35 динара, укључујући и износ прибављене имовинске користи у односу на оштећене који нису поднели имовинскоправни захтев.