ЗАКОНИТОСТ ДОКАЗА

Пресудом Основног суда у Аранђеловцу 1К.бр. 53/21 од 14.09.2023. године, окривљени A.A. оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 7 Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године коју да издржи по правноснажности пресуде и према истом је изречена мера безбедности одузимање предмета - опојне дроге и то: 117 семенки биљке индијске конопље „cannabis sativa L“, бруто масе 2,30 грама. Истом пресудом окривљени је обавезан да плати суду на име паушала, новчани износ од 40.000,00 динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде и трошкове кривичног поступка ОЈТ у Аранђеловцу и суду, о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.

По налажењу Апелационог суда у Крагујевцу, основано се заједничком жалбом бранилаца окривљеног указује да је ожалбена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП, с обзиром на то да се иста заснива на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може заснивати, при чему из списа предмета произилази да, имајући у виду друге доказе који су изведени током првостепеног поступка, није очигледно да би иста пресуда била донета и без предметног доказа.

Наиме, из списа предмета се утврђује да је ожалбена пресуда, поред осталих изведених доказа, заснована и на потврди о одузетим предметима ПС Топола ЕОП 39/20 од 08.05.2020. године, при чему је на страни 5. образложења побијане пресуде одбијен предлог браниоца окривљеног да се наведена потврда изузме из списа предмета као незаконит доказ, а из разлога што је претрес стана и других просторија окривљеног извршен у складу са одредбом члана 158 став 1 тачка 3 ЗКП, те да самим тим докази прибављени приликом претреса представљају доказе прибављене у складу са одредбом члана 16 став 1 ЗКП.

Са тим у вези, по налажењу Апелационог суда, основано се заједничком жалбом бранилаца окривљеног указује да је првостепени суд неправилно применио одредбу члана 158 став 1 тачка 3 ЗКП, с обзиром на то да су у образложењу побијане пресуде дати потпуно нејасни разлози у погледу тога да је претрес стана и других просторија окривљеног извршен у складу са поменутом одредбом. Ово из разлога што је предметном одредбом регулисано претресање без наредбе, и то тако што је прописано да јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције могу изузетно без наредбе суда ући у стан и друге просторије и без присуства сведока предузети претресање стана и других просторија или лица која се ту затекну ради непосредног хапшења учиниоца кривичног дела. У том смислу, из списа предмета произилази да у истима није садржана наредба за спровођење претреса стана или других просторија у власништву окривљеног, издата од стране суда, а на образложени захтев јавног тужиоца, у смислу одредбе члана 155 ЗКП, на основу које би јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције у конкретном случају били овлашћени за улазак у стан и друге просторије окривљеног, односно предузимање претреса у истима, при чему се из списа предмета такође утврђује и да предметни претрес није предузет ради непосредног хапшења учиниоца кривичног дела.

Из наведених разлога, основано се заједничком жалбом бранилаца окривљеног указује на то да потврда о одузетим предметима ПС Топола ЕОП 39/20 од 08.05.2020. године представља доказ на коме се не може заснивати ожалбена пресуда, а што се односи и на доказе проистекле из предметне потврде, и то форензичку документацију ПС Топола Ктз. 31/2020 од 08.05.2020. године, извештај о форензичком прегледу лица места ПС Топола Кт.бр. 205- 31/2020 од 08.05.2020. године, као и извештај о клијавости семена конопље од 04.12.2020. године. Са друге стране, оцена је Апелационог суда да, имајући у виду друге доказе који су изведени током првостепеног поступка, није очигледно да би ожалбена пресуда била донета и без предметних доказа, као и да ожалбеном пресудом није на адекватан начин одговорено императивним захтевима прописаним одредбом члана 428 став 8 ЗКП.