ПРЕПОЗНАВАЊЕ ЛИЦА

Пресудом Основног суда у Пожаревцу 89 К-530/21 од 20.11.2023. године, окривљени А.А. оглашен је кривим због кривичног дела фалсификовање новца из члана 241 став 2 Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године, за коју је одређено да је има издржати по правноснажности пресуде, када буде био лишен слободе. Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, за које је одређено да ће суд накнадно определити њихову висину, у смислу члана 262 став 2 Законика о кривичном поступку (ЗКП) у вези члана 264 став 1 ЗКП, као и трошкове паушалног износа у корист буџетских средстава суда у износу од 15.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Такође, оштећена А.Б. је за остваривање имовинскоправног захтева упућена на парнични поступак.

Испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања, сходно члану 451 став 1 ЗКП, предмет оцене Апелационог суда су најпре били наводи жалбе браниоца окривљеног да је ожалбена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП, с обзиром на то да се, по виђењу браниоца окривљеног, првостепена пресуда заснива на доказу на коме се не може заснивати, будући да је препознавање окривљеног дана 16.04.2021. године у просторијама МУП-а извршено по налогу јавног тужиоца, али је обављено без његовог личног и непосредног присуства, што је у директној супротности са одредбом члана 100 став 3 ЗКП, у којој је наведено да се у предистражном поступку и истрази препознавање лица обавља у присуству јавног тужиоца, те је предметни доказ незаконит по начину прибављања, у смислу члана 16 став 1 ЗКП, због чега, сходно члану 84 ЗКП, исти не може бити коришћен у кривичном поступку.

Супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног, а по налажењу Апелационог суда, записник о препознавању лица (од стране сведока) сачињен од стране МУП - Дирекција полиције - ПУ Пожаревац КУ број: 649/16 од 16.04.2021. године, представља законит доказ који се може користити у предметном кривичном поступку, те су жалбени наводи браниоца окривљеног којима се истиче да је ожалбена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП оцењени, као неосновани.

Ово из разлога што, иако из одредбе члана 100 став 3 ЗКП произилази да се у предистражном поступку и истрази препознавање лица мора обавити у присуству јавног тужиоца, односно да препознавање лица које се обави пред полицијом има процесну вредност само ако му је присуствовао јавни тужилац, треба узети у обзир да јавни тужилац има руководећу улогу у предистражном поступку и да спроводи истрагу. У том смислу, пошто је јавни тужилац у предистражном поступку овлашћен да од полиције преузме вршење радње коју је на основу закона полиција самостално предузела, док у току истраге може да повери полицији извршење појединих доказних радњи, то нема сметњи да полиција самостално обави препознавање. Ово тим пре што се увидом у предметни записник о препознавању лица утврђује да се јавни тужилац ОЈТ у Пожаревцу изјаснио да неће присуствовати заказаном препознавању лица, тј. вршење предметне доказне радње је препустио полицији.