КРИВИЧНО ДЕЛО НЕПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ

Пресудом Основног суда у Крагујевцу 12К-145/24 од 28.05.2024. године, окривљени А.Б., оглашен је кривим због кривичног дела непружање помоћи из чл. 127. ст. 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци коју да издржи у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора и одређено да просторије у којима станује не сме напуштати, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција и уколико једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

По оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да је окривљени А.Б., с обзиром на то да се налазио на месту сувозача и околност да је шофершајбна услед ударца у пешака напрсла, био свестан да је оштећени тешко повређен, што је и видео, будући да се изјаснио да је пришао на 3-4 метра до оштећеног који је непомично лежао на травњаку поред коловоза, али и поред тога није пружио помоћ оштећеном, иако је знао да је овај у непосредној опасности по живот, већ се вратио у возило окривљеног АА, и то пре њега, нити је позвао хитну помоћ, премда је то могао учинити без икакве опасности за себе или другог.

Апелациони суд је оценио, као неосноване, жалбене наводе бранилаца окривљеног А.Б. којима се првостепена пресуда побија због повреде кривичног закона из чл. 439 тач. 1 ЗКП, тврдњом да дело које је њему стављено на терет није кривично дело, будући да он није управљао предметним моторним возилом, те да као сувозач не може одговарати за непружање помоћи оштећеном лицу, јер као извршилац предметног кривичног дела није прописано да може бити само возач, већ свако лице које не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог.