НЕЗАКОНИТИ ДОКАЗИ

Пресудом Основног суда у Новом Пазару 14К.бр.243/23 од 15.10.2024. године, окривљени А.А., оглашен је кривим због кривичног дела тешка крађа из чл. 204. ст. 2. у вези ст. 1. Кривичног законика (КЗ) и осуђен је на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, коју ће издржати по правноснажности пресуде, с тим што суд одређује да ће се казна извршити на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, која се има спровести без електронског надзора. У истој пресуди је наведено да ће суд, уколико окривљени једном у трајању од преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, одредити да окривљени остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење кривичних санкција.

По налажењу Апелационог суда, неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљеног да су записник о контроли мерног места К1 од 17.03.2022. године и записник о неовлашћеном коришћењу електричне енергије К2 од 17.03.2022. године незаконити докази. Наиме, првостепени суд је на страни 7. пасусу другом образложења ожалбене пресуде дао детаљне, јасне и аргументоване разлоге из којих произилази да се предметни записници не могу сматрати незаконитим доказима, јер су сачињени у поступку редовне контроле од стране квалификованих лица електродистрибуције, овлашћених од стране оператора дистрибутивног система, а које разлоге прихвата и овај суд. Ово из разлога што је, и по оцени овог суда, приликом сачињавања предметних записника у потпуности поступљено у складу са одредбом чл. 67. ст. 1. тач. 3. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом и одредбом члана 199. Закона о енергетици, будући да су исте саставили овлашћена лица електродистрибуције, у поступку редовне контроле, док је дужност крајњег купца била да им дозволи приступ мерним уређајима и инсталацијама, као и месту приступа, ради спровођења службених радњи за чије извршење су поседовали налог. У том смислу, у конкретном случају се није радило о доказној радњи претресање стана и других просторија окривљеног, у смислу одредбе чл. 152. ЗКП, те овај суд није ценио околност да ли су докази прибављени у складу са том одредбом. Притом, одбрана није приложила било какве доказе којима би била поткрепљена тврдња да су овлашћена лица критичном приликом незаконито поступала, тим пре што су радници електродистрибуције – сведоци А.Ц. и А.Д. у својим исказима сагласно изјавили да супруга окривљеног ни на који начин није покушала да их спречи у контроли већ је само потрчала према бројилу, при чему се ни на ЦД снимку који су критичном приликом сачинили не уочавају назнаке било каквог насилног поступања са њихове стране, а због чега су супротни жалбени наводи браниоца оцењени неоснованим.