ЖАЛБА ПРОТИВ ОДЛУКЕ О СПОРАЗУМУ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Пресудом Основног суда у Сјеници К-122/2024 од 17.06.2024. године, прихваћен је споразум о признању кривичног дела СК.бр.1/2024 од 17.06.2024. године, закључен између јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва Нови Пазар – Одељење у Сјеници и окривљеног А.А., чијем закључењу је присуствовао бранилац окривљеног, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из чл. 350. ст. 2. Кривичног законика (КЗ), а по оптужници јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва Нови Пазар – Одељење у Сјеници Кто.бр. 85/2024 (Кт.бр.153/2024) од 17.06.2024. године, којом пресудом је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, која казна се има извршити тако што окривљени неће напуштати просторије у којима станује, уз примену електронског надзора, при чему је одређено да ће ако окривљени самовољно напусти просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним Законом о извршењу кривичних санкција, суд одредити да окривљени остатак казне има издржати у Заводу за извршење казне затвора.

Истом пресудом, окривљеном су одузети предмети извршења кривичног дела, ближе наведени у изреци побијане пресуде, пре свега путничко моторно воизло којим је извршио предметно кривично дело.

Одредбом чл. 319. ст. 1. ЗКП прописано је да се одлука суда о споразуму о признању кривичног дела доставља јавном тужиоцу, окривљеном и његовом браниоцу, док је ст. 3 истог члана прописано да против пресуде којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела жалбу могу изјавити лица из ст. 1 истог члана, у року од осам дана од дана достављања пресуде, и то због постојања разлога из чл. 338. ст. 1. ЗКП или ако се пресуда не односи на предмет споразума, у смислу чл. 314. ЗКП.

По налажењу Апелационог суда, из наведене одредбе произилази да жалбу против пресуде којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела може изјавити само лимитирани круг лица којима се доставља одлука суда о споразуму о признању кривичног дела, тј. лица која су таксативно наведена у одредби чл. 319. ст. 1. ЗКП, и то: јавни тужилац, окривљени и његов бранилац.

Како је у ЗКП експлицитно и недвосмислено одређен круг лица која могу изјавити жалбу на пресуду којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела, међу којима није означен оштећени (које својство предлагач у конкретном кривичном поступку није ни стекао), произилази да предлагач у конкретном случају није једно од лица која су овлашћена на изјављивање жалбе против одлуке суда о споразуму о признању кривичног дела, те је, сходно одредби чл. 456. ст. 2. ЗКП, по налажењу Апелационог суда, жалба пуномоћника предлагача недозвољена.