НЕЗАКОНИТИ ДОКАЗИ

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу 2К 22/21 од 09.07.2024. године, окривљени А.А. оглашен је кривим због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 2 Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, коју да издржи по правноснажности пресуде.

У жалбама бранилаца окривљеног указује се на незаконитост налаза и мишљења Института БИА од 24.11.2009. године, због тога што предмет вештачења није могао бити подвргнут контрадикторном расправљању, у светлу чега је онемогућено испитивање аутентичности електроферограма за трагове “изолат 1”, “изолат 2” и “изолат 3” и електроферограма за алелске стандарде који су коришћени за очитавање и утврђивање ДНК профила из ових трагова, чија веродостојност се доводи у питање тим пре што је вештачење вршено у неадекватним лабараторијским условима и уз слабо напајање електричном енергијом. Поред тога, као недостаци који доводе у питање веродостојност предметног доказа истичу се околности што на налазу не постоји датум када је израђен и датум када су предмети за анализу достављени БИА, те што није фотографисан достављени материјал са биолошким траговима приликом изузимања узорака затим, што упоређивање ДНК профила из трагова у вештачењу са ДНК профилом окривљеног А.А. није извршено у лабораторији за биолошка испитивања БИА, као и што је наредбом којом је наложено упоређивање наведених ДНК профила.

По налажењу Апелационог суда, неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљеног да је налаз и мишљење Института БИА од 24.11.2009. године незаконит доказ. Наиме, чињеница да предметни доказ није могао бити потвргнут контрадикторном расправљању не доводи у питање његов кредибилитет, будући да је предметни доказ сачињен од стране надлежног државног органа, у складу са уобичајеном процедуром и на законом прописан начин, а у периоду пре него што је наступила хаварија на 310ГА инструменту која је довела до губитка ФСА фајлова и електроферограма на основу којих је вештачење обављено (електроферограми у папирној форми се чувају у лабораторији за биолошка испитивања БИА тек са набавком 3500ГА инструмента, односно од 2013. године, те надлежни орган из објективних разлога није могао да их достави на увид). Ово тим пре што је подударање ДНК профила из трагова у вештачењу са ДНК профилом окривљеног А.А. установљено пуних десет година након критичног догађаја, те је околност да је окривљени доприносилац биолошког материјала у појединим анализираним узорцима установљена са високим степеном вероватноће који се граничи са извесношћу (7,7 х 1016), а нарочито при околности да није неопходно да суд изврши увид у електроферограме да би се уверио у веродостојност одређеног ДНК профила и да је пракса у Републици Србији да НЦКФ шаље ДНК профиле референтних узорака, а на електроферограме из којих су интерпретирани. Са друге стране, околност да стабилност струјног напајања није била у потпуности доследна и да је у лабораторији у одређеном временском интервалу након што су налаз и мишљење сачињени наступила хаварија, по оцени овог суда, нису такве природе и квалитета да би довеле у питање веродостојност садржине налаза и мишљења и довеле до закључка да у лабораторији у којој је вршена анализа узорака није било адекватних услова за рад