Skip to content
2026-02Bulletin 1/2026Enforcement of criminal sanctions

УСЛОВНИ ОТПУСТ

Legal statement prepared by Janko Munjić and published in the Bulletin of the Appellate Court in Kragujevac. Source-facing text is reproduced as published; normalised metadata is used only for archive search and classification.

(Члан 46. Кривичног законика)

Казна затвора која се извршава у просторијама у којима окривљени станује, уз примену електронског надзора, у смислу члана 45. став 3. КЗ, не представља погодност за окривљеног, већ модалитет извршења казне затвора који, сам по себи, није од утицаја на основаност молбе осуђеног за пуштање на условни отпуст.

(решење Основног суда у Јагодини Куо.бр.28/25 од 03.09.2025. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу Кжуо-176/25 од 16.09.2025. године)

Appellate case
Кжуо-176/25
Decision date
16.09.2025.
Bulletin
1/2026
Printed pages
150–151
Citation
Билтен Апелационог суда у Крагујевцу, бр. 1/2026, стр. 150–151

Из образложења

Прикажи образложење

Решењем Основног суда у Јагодини Куо.бр.28/25 од 03.09.2025. године, усвојена је молба за пуштање на условни отпуст осуђеног АА, па се исти условно отпушта са издржавања казне затвора у трајању од 1 (једне) године, за коју је одређено да се има извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује, уз примену електронског надзора, на коју је осуђен пресудом Основног суда у Јагодини Спк.бр.4/23 од 24.10.2023. године, под условом да до истекна казне и то дана 29.11.2025. године, не учини ново кривично дело, при чему је одређено да ће суд опозвати условни отпуст уколико осуђени, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године.

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је, супротно жалбеним наводима јавног тужиоца којима се, између осталог, наводи да је осуђеном дата довољна погодност тиме што му је омогућено да казну затвора издржава у просторијама у којима станује, као и да би пуштање на условни отпуст негативно утицало на процес ресоцијализације осуђеног, јер он не би схватио озбиљност казне, те да би се таквим примером негативно утицало на друге потенцијалне учиниоце кривичних дела, правилно ценио извештај Управе за извршење кривичних санкција Београд бр. 25-01-05611/2023-01-4562/9 од 11.08.2025. године, на основу кога је, поред осталог, утврдио: да је почетак издржавања казне 29.11.2024. године, а да је истек казне предвиђен за 29.11.2025 године, да осуђени није раније осуђиван и да нема података о новим кривичним поступцима, да осуђени додељена права није злоупотребљавао и да нису евидентирани прекршаји просторних и временских ограничења од стране осуђеног, да је осуђени исказао примерено понашање које се огледало у поштовању правила и коректном односу са повереничком службом, те да је предметни извештај позитиван.

Притом, имајући у виду остатак казне коју осуђени има издржати и околности наведене у извештају, а пре свега досадашње владање осуђеног током издржавања казне затвора у просторијама у којима станује, уз примену електронског надзора, Апелациони суд налази да се основано може очекивати да осуђени неће извршити ново кривично дело док траје условни отпуст.