Skip to content
2026-07Bulletin 1/2026Substantive criminal law

НЕУРАЧУНЉИВОСТ

Legal statement prepared by Janko Munjić and published in the Bulletin of the Appellate Court in Kragujevac. Source-facing text is reproduced as published; normalised metadata is used only for archive search and classification.

(члан 23 Кривичног законика)

Уколико је налазом вештака констатовано да је окривљени у време извршења кривичног дела имао епилептички напад, исти је дужан да се изјасни да ли је окривљени, с обзиром на ту чињеницу, био способан да схвати значај свога дела и управља својим поступцима.

(пресуда Основног суда у Горњем Милановцу 2К бр. 31/24 од 24.03.2025. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-255/25 од 28.05.2025. године)

Appellate case
Кж1-255/25
Decision date
28.05.2025.
Bulletin
1/2026
Printed pages
156–157
Citation
Билтен Апелационог суда у Крагујевцу, бр. 1/2026, стр. 156–157

Из образложења

Прикажи образложење

Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу 2К бр. 31/24 од 24.03.2025. године, окривљени А.А., је на основу одредбе члана 423 тачка 1 Законика о кривичном поступку (ЗКП), ослобођен од оптужбе да би радњама ближе описаним у тачкама 1. и 2. извршио кривична дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика (КЗ) и изазивање опште опасности из члана 278 став 3 у вези става 1 КЗ. Истом пресудом је одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а мал. оштећени А.Б., је упућен на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно ценио налаз и мишљење вештака неуропсихијатра од 12.07.2024. године, допуну налаза од 03.03.2025. године, као и његово усмено изјашњење на главном претресу одржаном дана 24.03.2025. године и на основу истих утврдио да окривљени А.А., од 1999. године, тачније од своје дванаесте године болује од епилепсије, која се дефинише као пароксизмални и пролазни поремећај функције мозга који настаје нагло и престаје спонтано и да за период напада постоји делимична или потпуна амнезија, те да у време епилептичког напада окривљени није способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, односно неурачунљив је. Даље, из основног, допунског налаза и усменог објашњења вештака неуропсихијатра, између осталог произилази да особа која има тај напад није свесна својих поступака, али да може делимично да перципира своју околину и да привидно изгледа да су те радње свесне. Напад који се десио окривљеном је био краткотрајни, обично настаје нагло, неочекивано, без претходних симптома и може трајати 3 до 5 минута, па и 10.

Имајући у виду напред наведено мишљење вештака неуропсихијатра, правилно првостепени суд примењује одредбу члана 23 став 1 КЗ, којом је прописано да није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости и правилно налази да се не може применити одредба члана 24 став 1 КЗ, јер окривљени није себе довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, о чему је дао јасне и недвосмислене разлоге на странама 10 и 11 образложења побијане пресуде.

Стога, како предметна дела за која је окривљени оптужен по закону нису кривична дела, јер је окривљени био неурачунљив, а јавни тужилац није предложио примену мере безбедности, то је правилно првостепени суд применио кривични закон, када је окривљеног на основу одредбе члана 423 тачка 1 ЗКП, ослободио од оптужбе, па жалбени наводи јавног тужиоца којима се првостепена пресуда побија и због повреде закона су оцењени, као неосновани.