ЗАСТАРЕЛОСТ ИЗВРШЕЊА ЈЕДИНСТВЕНЕ КАЗНЕ

Решењем Основног суда у Ужицу Кв. бр. 39/25 (2К бр. 304/12) од 30.06.2025. године, одбачен је захтев осуђеног А.А., за понављање кривичног поступка од 10.02.2024. године, у односу на правноснажне пресуде Основног суда у Сомбору 1К.бр. 116/14 од 09.09.2014. године и Основног суда у Крагујевцу 1К.бр. 2355/13 од 30.09.2015. године.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд одбацио захтев осуђеног за понављање кривичног поступка од 19.02.2024. године, у односу на правноснажне пресуде Основног суда у Сомбору 1К.бр. 116/14 од 09.09.2014. године и Основног суда у Крагујевцу 1К.бр. 2355/13 од 30.09.2015. године, имајући у виду да у конкретном случају нису испуњени законски услови за понављање кривичног поступка, у смислу одредбе члана 475. став 1. тачка 4. ЗКП, о чему је на странама 3. и 4. образложења побијаног решења дао детаљне, јасне и аргументоване разлоге, које прихвата и овај суд и на исте упућује.

Наиме, правноснажна пресуда Основног суда у Сомбору 1К.бр. 116/14 од 09.09.2014. године је ушла у састав правноснажне пресуде Основног суда у Ужицу Кв.бр. 257/16 од 11.01.2017. године, док је правноснажна пресуда Основног суда у Крагујевцу 1К.бр. 2355/13 од 30.09.2015. године ушла у састав правноснажне пресуде Основног суда у Ужицу Кв.бр.94/17 од 28.04.2017. године, што је првостепени суд правилно констатовао и посебно образложио на страни 2. последњи пасус образложења побијаног решења, док је на страни трећој дао јасне и довољне разлоге о томе да нису испуњени законски услови из члана 475. став 1. тачка 4. ЗКП, за понављање кривичног поступка у односу на правноснажну пресуду Основног суда у Ужицу Кв.бр. 208/20 од 28.12.2020. године, којом је осуђеном изречена јединствена казна затвора у трајању од 20 (двадесет) година, с обзиром да је иста донета правилном применом одредаба чланова 552-556. ЗКП, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1.бр. 45/21 од 21.01.2021. године.

Поред тога, правилан је закључак првостепеног суда на страни 3. последњи пасус образложења побијаног решења да није наступила апсолутна застарелост извршења казне затвора у односу на правноснажне пресуде Основног суда у Сомбору 1К.бр. 116/14 од 09.09.2014. године и Основног суда у Крагујевцу 1К.бр. 2355/13 од 30.09.2015. године, имајући у виду да исте више не егзистирају самостално, већ су, пре него што је наступила апсолутна застарелост извршења казни по овим пресудама, у неправо поновљеном кривичном поступку више пута спајане и коначно сублимиране у јединствену казну затвора у трајању од 20 (двадесет) година која је осуђеном изречена правноснажном пресудом Основног суда у Ужицу Кв. бр. 208/20 од 28.12.2020. године, при чему се рок застарелости извршења казне по наведеној пресуди има рачунати од датума њене правноснажности (21.01.2021. године), док се дужина рока застарелости има утврдити у односу на висину изречене јединствене казне затвора, о чему је првостепени суд дао јасне разлоге, које прихвата и овај суд.