ОБАВЕЗНА ОДБРАНА

Решењем Вишег суда у Ужицу Кв. бр. 74/25 од 21.08.2025. године, одбијен је, као неоснован, предлог Специјалне затворске болнице у Београду за измену мере безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи, која је окривљеном А.А., изречена решењем Вишег суда у Ужицу К.бр. 2/21 од 30.06.2021. године, у меру безбедности обавезно психијатријско лечење на слободи.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац по службеној дужности окривљеног А.А., због битне повреде одредаба кривичног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одучивање.

Апелациони суд указује да је одредбом чл. 74 ст. 1 тач. 7 Законика о кривичном поступку прописано да окривљени мора имати браниоца ако се против њега води кривични поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења – од подношења предлога за изрицање такве мере, па до доношења одлуке из чл. 526 ст. 2 и 3. Законика о кривичном поступку или до правноснажности решења о изрицању мере обавезног психијатријског лечења, док је окривљеном А.А., мера безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи изречена решењем Вишег суда у Ужицу К. бр. 2/21 од 30.06.2021. године, које је потврђено решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 637/21 од 02.09.2021. године, те је наведена одлука правноснажна, а због чега у конкретном случају није било потребе за обавезном одбраном окривљеног, у смислу одредбе чл. 74 ст. 1 тач. 7 Законика о кривичном поступку, у поступку за измену мере безбедности.