ИСКЉУЧЕЊЕ ОД ДУЖНОСТИ СВЕДОЧЕЊА
Legal statement prepared by Janko Munjić and published in the Bulletin of the Appellate Court in Kragujevac. Source-facing text is reproduced as published; normalised metadata is used only for archive search and classification.
(члан 9 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку)
Бранилац, у смислу одредбе члана 93. став 1. тачка 3. ЗКП, није искључен од дужности сведочења уопште, већ само у односу на оно што му је окривљени као свом браниоцу поверио.(пресуда Вишег суда у Новом Пазару К. бр. 29/24 од 08.09.2025. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-613/25 од 15.12.2025. године)
- Appellate case
- Кж1-613/25
- Decision date
- 15.12.2025.
- Bulletin
- 1/2026
- Printed pages
- 220–221
- Citation
- Билтен Апелационог суда у Крагујевцу, бр. 1/2026, стр. 220–221
Из образложења
Прикажи образложењеСакриј образложење
Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К. бр. 29/24 од 08.09.2025. године, на основу одредби члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку (ЗКП), окривљени A.A., ослобођен је од оптужбе да је радњама ближе описаним у изреци побијане пресуде извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, при чему је одређено да трошкови кривичног поступка у односу на овог окривљеног падају на терет буџетских средстава суда. Истом пресудом, окривљени А.Б., оглашен је кривим због кривичног дела „недозвољено“ држање опојних дрога из члана 246а став 1 Кривичног законика и осуђен је на новчану казну у одређеном износу од 50.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, а ако је не плати у наведeном року суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора.
Апелациони суд налази да се основано жалбом јавног тужиоца указује да је преурањен закључак првостепеног суда да изузев признања окривљеног А.А., на записнику о саслушању осумњиченог ПУ Нови Пазар Ку.бр. 55994/23 од 04.11.2023. године нема других доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело и да исто не може бити довољан доказ да би се на њему засновала осуђујућа пресуда. Ово из разлога, што се ваљаност и квалитет признања окривљеног у преткривичном поступку могу испитати само сагледавањем свих релевантних околности под којима је исто дато, те је у циљу извођења несумњивог закључка у том смислу, било неопходно у својству сведока испитати браниоца по службеној дужности, адвоката А.Ц., у чијем присуству је признање окривљеног А.А., дато. У вези са тим, нејасни су разлози првостепеног суда на страни 6. пасус други образложења ожалбене пресуде због којих је одбио испитивање браниоца окривљеног по службеној дужности у својству сведока, с обзиром на то да предложени сведок, у смислу одредбе члана 93 став 1 тачка 3 ЗКП, није искључен од дужности сведочења уопште, већ само у односу на оно што му је окривљени као свом браниоцу поверио, док нема процесних сметњи које би онемогућиле да се предложени сведок изјасни о томе да ли је са окривљеним обавио поверљив разговор пре него што је окривљени дао одбрану пред ПУ Нови Пазар, као и о другим околностима због којих првостепени суд налази да је дато признање у довољној мери оповргнуто одбраном окривљеног пред ВЈТ Нови Пазар и на главном претресу, односно да је исто у супротности са другим изведеним доказима.