ОБАВЕЗНА ОДБРАНА

Пресудом Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица Кучево I-81 К 431/2024 од 01.09.2025. године, окривљени А.А., оглашен је кривим због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 4. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју му се има урачунати време задржавања у вези кривичног дела, и то од 16.11.2022. године у 07,00 часова до 17.11.2022. године у 17,00 часова.

Апелациони суд налази да се основано жалбом браниоца указује да првостепени суд није дао јасне разлоге о томе да ли је окривљеном у претходном поступку пружена стручна, савесна и благовремена одбрана од стране браниоца по службеној дужности – сведока А.Ц., те да ли је приликом саслушања у полицији и тужилаштву био поучен о својим законским правима из члана 68. и 69. ЗКП, односно да ли је бранилац по службеној дужности у свему поступила у складу са својим дужностима прописаним одредбом члана 72. ЗКП. Ово из разлога, што је окривљени у својој одбрани на главном претресу навео да са сведоком А.Ц., није ништа разговорао о предмету, већ да је она све време ћутала и да га је једино питала да ли се каје, док се сведок А.Ц., у свом исказу изјаснила да је била присутна у својству браниоца по службеној дужности када је окривљени саслушаван од стране сведока А.Д., и А.Е., у ПС Кучево, али да је на саслушање окривљеног дошла када је оно већ било у току, тако да претходно са окривљеним није обавила поверљив разговор, те да је само прочитала записник, који је окривљени пред њом прочитао и потписао, при чему је сведок изјавила да је била присутна и приликом саслушања окривљеног пред јавним тужиоцем, када њих двоје такође нису обавили поверљив разговор и да не памти да ли му је постављала питања када је саслушаван од стране јавног тужиоца. Са друге стране, из исказа полицијских службеника – сведока А.Д. и А.Е. произилази да је окривљени приликом саслушања у ПС Кучево поучен о својим законским правима из члана 68. и 69. ЗКП, те да је он пре саслушања обавио поверљив разговор са браниоцем по службеној дужности. Код оваквог стања ствари, Апелациони суд налази да се, за сада, не може са сигурношћу констатовати да је у претходном поступку у свему поступљено у складу са одредбама чланова 68-72. ЗКП, због чега је неопходно са посебном пажњом испитати да ли је признање окривљеног у претходном поступку дато у складу са стандардима прописаним одредбом члана 88. ЗКП, што је у побијаној пресуди изостало.