СПАЈАЊЕ КАЗНИ
Legal statement prepared by Janko Munjić and published in the Bulletin of the Appellate Court in Kragujevac. Source-facing text is reproduced as published; normalised metadata is used only for archive search and classification.
(Члан 556. став 1. Законика о кривичном поступку)
Јединствена казна се изриче само на основу оних околности које су у редовном кривичном поступку цењене приликом одмеравања казне, те олакшавајуће околности које су настале после правноснажности пресуда којима су изречене казне нису од утицаја на правилност одлуке.(пресуда Основног суда у Аранђеловцу Кв бр. 6/25 од 24.02.2025. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-201/25 од 16.04.2025. године)
- Appellate case
- Кж1-201/25
- Decision date
- 16.04.2025.
- Bulletin
- 1/2026
- Printed pages
- 234–236
- Citation
- Билтен Апелационог суда у Крагујевцу, бр. 1/2026, стр. 234–236
Из образложења
Прикажи образложењеСакриј образложење
Пресудом Основног суда у Аранђеловцу Кв бр. 6/25 од 24.02.2025. године, усвојен је захтев осуђеног А.А., па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Основног суда у Аранђеловцу Кв бр. 242/23 од 23.01.2024. године, којом је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 11 (једанаест) месеци, као и Основног суда у Петровцу на Млави, Судска јединица у Жагубици 87 К бр. 78/23 од 31.07.2023. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 4 (четири) месеца и новчану казну у одређеном износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, па је, на основу члана 556. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и члана 62. став 1. Кривичног законика (КЗ), осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 1 (један) месец, у коју казну му се урачунава целокупно издржана казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 11 (једанаест) месеци по пресуди Основног суда у Аранђеловцу Кв бр. 242/23 од 23.01.2024. године, коју је осуђени издржао у периоду од 14.04.2022. године до 08.09.2024. године и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Основног суда у Петровцу на Млави, Судске јединица у Жагубици 87 К бр. 78/23 од 31.07.2023. године почев од 08.09.2024. године, па на даље, као и на новчану казну у одређеном износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, за коју је одређено да је окривљени дужан да је плати у року од 3 (три) месеца од дана правноснажности пресуде, као и да ће суд, уколико окривљени новчану казну не плати у наведеном року, суд исту заменити казном затвора, тако што ће за ваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, која се побија жалбом осуђеног, Апелациони суд налази да је првостепени суд, имајући у виду отежавајуће и олакшавајуће околности, које су, у смислу члана 54. КЗ, правилно утврђене и цењене при одмеравању појединачних казни за свако од кривичних дела у стицају, правилно закључио да су јединствена казна затвора у трајању од од 3 (три) године и 1 (један) месец, у коју казну му се урачунава целокупно издржана казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 11 (једанаест) месеци по пресуди Основног суда у Аранђеловцу Кв бр. 242/23 од 23.01.2024. године, коју је осуђени издржао у периоду од 14.04.2022. године до 08.09.2024. године и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди основног суда у Петровцу на Млави, Судске јединица у Жагубици 87 К бр. 78/23 од 31.07.2023. године почев од 08.09.2024. године, па на даље, као и новчана казна у одређеном износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, за коју је одређено да је окривљени дужан да је плати у року од 3 (три) месеца од дана правноснажности пресуде, као и да ће суд, уколико окривљени новчану казну не плати у наведеном року, суд исту заменити казном затвора, тако што ће за ваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, сразмерне тежини учињених кривичних дела и степену кривице осуђеног, те да су као такве нужне и довољне да се оствари сврха кажњавања прописана чланом 42. КЗ, а у оквиру опште сврхе прописивања и изрицања свих кривичних санкција прописаних чланом 4. став 2. КЗ.
Сходно наведеном, жалбени наводи осуђеног којима указује да првостепени суд није правилно одмерио казну с обзиром на чињенице које утичу да казна буде већа или мања, оцењени су као неосновани, с обзиром да се истима не доводи у питање правилност одлуке првостепеног суда у погледу примене одредаба о одмеравању јединствене казне за дела у стицају. Наиме, приликом одлучивања о захтеву за изрицање јединствене казне, суд не утврђује поново олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног, с обзиром да су исте биле предмет оцене судова који су донели одлуке о казнама чије се спајање тражи. Такође, олакшавајуће околности које осуђени наводи у жалби, а које су настале после правноснажности пресуда којима су изречене казне, не доводе у правилност првостепене одлуке, будући да се јединствена казна изриче на основу оних околности које су у редовном кривичном поступку цењене приликом одмеравања казне.